Durlanska pijaca u Nišu, jedna od većih u ovom gradu, gotovo je prazna. Nema ni puno prodavaca, a ni kupaca. Penzioner, Veljić Vukadin, sa kojim sam razgovarala, ima sezdeset ari pod breskvama, hiljadu stabala jabuka, i kajsija ali kaže da njegove proizvode nema ko da kupuje. Od jutros nije prodao ni 10kg voća, iako su mu cene pristupačne a voće izgleda sočno i privlačno.
Ponudio mi je da se poslužim nekim voćem. Uzela sam jednu breskvu i pojela je za minut jer je tako osvežavajuća, naročito po ovoj vrućini. Baš mi je prijala.
Nema posla i jako teško živi od prodaje na pijaci. Veliki problem mu je i to što je zakup tezge jako visok, oko 400 dinara dnevno, a tu su i dodatni troškovi pijačnih taksi, i svakodnevnog dolaska na pijacu i odlaska kući, jer stanuje u obližnjem selu pored Niša. Dolazi rano ujutru a ide kući oko 14 stai jer posle prodaje na pijaci on mora da se posveti i drugom poslu, a to je berba voća.
Mnogi prodavci se već oko podneva pakuju i odlaze jer kupaca nema jer kupaca nema naročito u poslepodnevnim satima.
Penzioner Vukadin, ima na tezgi i paprike, koje sam proizvodi. Cena paprike je šest dinara po komadu ali kako sam primetila tezga mu je puna proizvoda, tako da gotovo ništa ni ne proda u toku svog radnog vremena.
Jako je umoran, velika je vrucina i teško mu je da po tom vremenu sedi na pijaci u tim godinama. Star je i u njegovim očima sam primetila da je prilično iscrpljen i donekle tužan jer je kao što i sam kaže nezadovoljan. To mu je jedini posao a od nečega mora da prehranjuje svoju porodicu, jer sa vrlo malom penzijom ne može da pokrije sve troškove tokom meseca, Takodje sam primetila, dok smo razgovarali, kako priča toliko tiho da sam jedva mogla da ga čujem šta mi govori a oči su mu gotovo zatvorene i pune tugJako je umoran.
Sama pijaca izgleda tmurno i prazno jer su svi prodavci namršteni i nezadovoljni.
Verovatno veliki broj Nišlija sanja o tome da jednog dana, kada odu u zasluženu penziju, kupe neko parče zemlje i da, kao Vukadin, posade voće i povrče, kako bi se nečim bavili u tim, obično samotnim danima, ali kako bi svojoj porodici obezbedili zdravu hranu i dodatnu zaradu. Međutim, kako stvari stoje, čini se da je to samo romantični san jer je stvarnost potpuno drugačija – mukotrpan rad, rano ustajanje, troškovi umesto zarade i možda još teži život nego tokom radnog veka. Ipak, ne treba zaboraviti i da nije baš sve u novcu, ovako barem možete sami proizvoditi voće i povrće što je u današnje vreme pesticida velika prednost.
